Translated by Milica Jovanović, SHARE Fondacija
U Sent-Egziperijevoj priči, mali princ sreće poslovnog čoveka koji sakuplja zvezde samo zato da bi mogao da ih kupi još. Mali princ je zbunjen. On ima samo jedan cvet koji zaliva svaki dan. I tri vulkana koje čisti jednom nedeljno. "I za moje vulkane i za moju ružu je korisno što ih ja posedujem," kaže mali princ, "ali ti nisi od koristi zvezdama koje poseduješ".
Mnogo je poslovnih ljudi danas koji poseduju znanje. Recimo Elzevir (Elsevier), najveći izdavač naučne literature, čija je profitna margina od 37%1 u oštrom kontrastu naspram rastućih školarina, dugova za studentske kredite i bednih plata nastavnog osoblja. Elzevir poseduje neke od najvećih baza podataka akademskog štiva, za čije korišćenje izdaje licence po tako skandalozno visokoj ceni da se čak i Harvard, najbogatiji univerzitet globalnog severa, žali da ne može više da ih priušti. Robert Darnton, raniji direktor harvardske biblioteke, kaže: "Mi, nastavno osoblje, istražujemo, pišemo radove, ocenjujemo radove drugih istraživača, sedimo u uredničkim odborima, i sve to besplatno… a onda otkupljujemo rezultate sopstvenog rada po nečuvenoj ceni."2 Uprkos celokupnom radu finansiranom javnim sredstvima od kojeg korist imaju naučni izdavači, a naročito od stručnih recenzija koje su temelj njihovog legitimiteta, naučni članci toliko su skupi da sprečavaju pristup nauci mnogim naučnicima i svim ne-naučnicima, širom sveta, pretvarajući ih u oznaku privilegije.3
Elzevir je nedavno u Njujorku podneo tužbu zbog kršenja autorskih prava protiv portala Science Hub i Library Genesis, uz odštetni zahtev od više miliona dolara.4 Vest je stigla kao težak udarac ne samo za administratore ovih sajtova već i za hiljade istraživača širom sveta kojima su oni jedini mogući izvor akademskog materijala. Društveni mediji, mejling liste i IRC kanali preplavljeni su zabrinutim porukama u očajnoj potrazi za člancima i publikacijama.
Dok je njujorški Okružni sud ovim sajtovima izricao nalog za obustavu rada, uredništvo cenjenog naučnog časopisa „Lingua” saopštilo je da podnosi kolektivnu ostavku, navodeći kao razlog odbijanje Elzevira da pređe u režim otvorenog pristupa i odustane od visokih nadoknada koje naplaćuje autorima i njihovim akademskim ustanovama. Dok pišemo ove redove, pokrenuta je peticija kojom se od izdavača Tejlor & Frensis (Taylor & Francis) zahteva da ne zatvaraju Ešgejt (Ashgate)5, nekada nezavisnog izdavača iz oblasti humanistike koji je prešao u njihovo vlasništvo početkom 2015. Preti mu sudbina drugih malih izdavača koje je pregazio rastući monopol i ukrupnjavanje poslovanja na izdavačkom tržištu. Ovo su samo neke od naznaka da se sistem raspao. Podjednako obezvređuje sve nas, autore, urednike i čitaoce. Parazitira na našem radu, ometa nas u služenju javnosti, zabranjuje nam pristup.6.
Imamo i sredstva i načine da znanje bude dostupno svima, bez ekonomskih prepreka pristupu i po znatno nižoj ceni za društvo. Ali monopol režima zatvorenog pristupa u akademskom izdavaštvu, spektakularni profiti i ključna uloga u dodeli akademskog prestiža bitniji su od opšteg interesa. Komercijalni izdavači praktično sprečavaju otvoreni pristup, kriminalizuju nas, sudski gone naše heroine i heroje, ubijaju naše biblioteke. Pre sajtova Science Hub i Library Genesis na meti su bili Library.nu ili Gigapedija; pre Gigapedije bio je textz.com; pre textz.com bilo je malo toga; a pre i tog malog, bilo je ništa. I to je ono što izdavači hoće: da većinu nas vrate u to ništa. I pritom uživaju punu podršku sudova i zakona. 7
U slučaju Elzevir protiv Sci-Hub i Library Genesis sudija je rekao: "Puko oslobađanje pristupa sadržaju zaštićenog autorskim pravom preko inostranog sajta ne služi opštem interesu"8. Osnovni prigovor Aleksandre Elbakijan (osnivačice Sci-Hub portala) podiže ovaj ulog mnogo više: "Ako Elzeviru pođe za rukom da zatvori naše projekte ili ih prinudi da pređu na darknet, to će otkriti jedan važan stav: da javnost nema pravo na znanje."
Svakodnevno i u ogromnim razmerama otkrivamo da se sistem raspao. Svoje radove razmenjujemo potajno, iza leđa naših izdavača, zaobilazimo platna ograničenja za pristup člancima i publikacijama, digitalizujemo i objavljujemo knjige u bibliotekama na mreži. To je druga strana profitne margine od 37%: naše znanje u opštoj i slobodnoj upotrebi raste u rascepima raspalog sistema. Svi smo mi kustosi znanja, kustosi istih onih infrastruktura od kojih zavisimo da bismo proizvodili znanje, kustosi našeg plodnog ali krhkog zajedničkog dobra. Biti kustos praktično znači skidati, deliti, čitati, pisati, recenzovati, uređivati, digitalizovati, arhivirati, održavati biblioteke, činiti ih dostupnim. To znači biti od koristi našem znanju u opštoj i slobodnoj upotrebi, a ne držati ga u vlasništvu.
Pre više od sedam godina Aron Švarc, koji se nije štedeo rizika ustajući u ime iste ideje na čiju odbranu mi sada pozivamo vas, pisao je: "Moramo uzeti informacije, gde god da su pohranjene, da ih umnožimo i podelimo sa svetom. Moramo uzeti ono što je prešlo u javni domen, i priključiti ga arhivama. Moramo kupovati tajne baze podataka i stavljati ih na Mrežu. Moramo skidati naučne časopise i dizati ih na mreže za razmenu fajlova. Moramo se boriti za Gerilski otvoreni pristup. Kada nas bude dovoljno širom sveta, neće to više biti samo snažna poruka protiv privatizacije znanja - ta privatizacija će biti stvar prošlosti. Hoćeš li da nam se pridružiš?"9
Nalazimo se u odlučujućem trenutku. Vreme je da shvatimo da je već samo postojanje našeg ogromnog zajedničkog znanja čin kolektivne građanske neposlušnosti. Vreme je da prestanemo da se krijemo i pod sopstvenim imenom stanemo iza ovog čina otpora. Možda se osećate usamljeno, ali znajte da nas je mnogo. To potvrđuju bes, očaj i strah od gubitka naših bibliotečkih infrastruktura, koji odjekuju širom interneta. Vreme je da mi, kustosi, svejedno da li smo psi, ljudi ili kiborzi, pod svojim imenima, nadimcima i pseudonimima, dignemo svoj glas.
30. novembar 2015.
Dušan Barok, Džozefina Beri (Josephine Berry), Bodo Balaž (Bodó Balázs), Šon Dokri (Sean Dockray), Kenet Goldsmit (Kenneth Goldsmith), Entoni Ajlz (Anthony Iles), Lorens Lijan (Lawrence Liang), Sebastijan Litgert (Sebastian Lütgert), Paulina van Murik Brekman (Pauline van Mourik Broekman), Marsel Mars (Marcell Mars), spajderaleks (spideralex), Tomislav Medak, Dubravka Sekulić, Femke Snelting...